Сунцокрет
"Знање омогућава ИЗБОР у животу!" (анонимни аутор)
ГРАМАТИКА
(приручник уз збирку задатака за класификациони испит)
Фонетика је део граматике који проучава гласове.
У нашем језику има 30 гласова.
Они се деле у 2 велике групе :
самогласници : ( а , е , и , о , у )
сугласници : преосталих 25 гласова.
Сугласници се деле у 2 подгрупе :
-сонанти- (гласови „на пола пута“ између самогласника и сугласника)
Ветар Њише Мирисне Нежне Љупке Латице Јапанске Руже
Укупно их је 8.
-консонанти- (сугласници - сонати = консонанти ,тј. 25-8=17 )
Преосталих 17 гласова (сугласници без сонаната) : Б ,Г ,Д ,Ђ ,Ж ,З ,К ,П ,С ,Т ,Ћ ,Ф ,Џ ,Ц ,Ч ,Џ ,Ш .
30 гласова = самогласници (5) + { сонанти (8) + консонанти (17) } сугласници
Подела гласова према месту творбе
1.задњонепчани : к , г , х
2.предњонепчани : Јулија Љуља Њихову Ћерку Ђулију , Шета Жабу Човечју Џукелу .
3.алвеоларни (надзубни) : л , р , н (енглески „учити“ – learn )
4.зубни: д, т , ц ,з , с
5.уснени : б , п , в , ф , м . ( в и ф су уснено-зубни )
звучни: Б Д Г З Ж Ђ Џ , вокали ( а,е,и,о,у ) сонанти ( в,њ,м,н,љ,л,ј,р )
безвучни: П Т К С Ш Ћ Ч ( Ф , Х , Ц) (немају звучне парњаке) )
30 гласова = (7консонаната+5вокала+8сонаната)+10 безвучних
тј. 30 гласова = 20 звучних + 10 безвучних
Африкате (сливени) гласови су гласови настали сажимањем друга два гласа :
Ђ – дж меко
Ћ – тш меко
Џ – дж тврдо
Ч – тш тврдо
Ц - тс
Вокално Р
Р у вокалној (самогласничкој) функцији је свако Р које се нађе у следећој позицији :
а) на почетку речи , ако се иза њега налази сугласник – рвати се ,рт..
б) између два сугласника – тРчати , цРв , пРст ....
-Пример начина решавања задатка-
1. ЛАКШЕ ЈЕ КАМЕЊЕ УЗ БРДО ВАЉАТИ НЕГО СЕ С ЛУДИМ РАЗГОВАРАТИ.
Издвој из наведене пословице следеће гласове :
а) предњонепчане _____________________________________________________
б) надзубне _____________________________________________________
в) задњонепчане _____________________________________________________
Први корак – запишемо на маргини поред одговора а који су то све гласови предњонепчани (ј,љ,њ,ћ,ђ,ш,ж,ч,џ)
Други корак – на исти начин запишемо и надзубне (л,р,н) и задњонепчане (к,г,х)
Трећи корак – проверимо у реченици да ли се у њој појављује глас Ј ,затим Љ док не изређамо свих 9 предњонепчаних ; гласове који се појављују , у овом случају су то Ј , Љ , Њ , Ш бележимо на линији предвиђеној за одговор.
(ЛАКШЕ ЈЕ КАМЕЊЕ УЗ БРДО ВАЉАТИ НЕГО СЕ С ЛУДИМ РАЗГОВАРАТИ.)
На исти начин одређујемо и надзубне и задњонепчане.
Гласовне промене
ОБЛАЧНА (код придева увек полазимо од корена речи)
облак * (да бисмо добили придев на именицу облак
додајемо наставак -(а)н* за мушки род)
облак + ан→
облакан→ (код придева се увек полази од мушког рода ;
да би се добио женски род на облик за мушки
род додаје се наставак -а м.р. + -а =ж.р.
облакан + а →
облакана → * (Палатализација К , Г , Х испред Е и И
Ч , Ж, Ш и понекад А
облачана → *пошто се к нашло испред а долази до палатализације па к прелази у ч .
облачна Непостојано А – а које се у једном облику речи појављује , а у другом га нема. Нпр. Номинатив : МАСЛАЧАК
Генитив : МАСЛАЧ(А)КА
↑ Непостојано А
*Ако се придев завршава на самогласник (а,е,и,о,у)
додаје се наставак -н , а ако се завршава на сугласник онда -ан .
МАШЋУ (код именица у неком од падежа увек полазимо од номинатива једнине
номинатив тзв. основног облика. )
↓
маст + ју → ( наставак за инструментал једнине је –ју )
мастју → ( Јотовање – када се глас ј нађе испред ненепчаних сугласника
↑ стапа се са њима и даје нове непчане сугласнике
(тј дају ћ )
тј →ћ дј →ђ сј →ш зј →ж лј →љ нј → њ
пј →п бј →бљ вј →вљ мј →мљ
масћу* → (*група сћ је тешка за изговор; пошто су оба
↑ сугласника безвучна проверавамо какви су по
с → ш месту творбе : с је зубно , а ћ предњонепчано.
Два сугласника различита по постанку не могу стајати један
поред другог.Зато долази до гласовне промене која се зове
-Једначење сугласника по месту творбе –
када се један поред другог нађу два сугласника различита по месту творбе долази до њиховог изједначавања
тј.један мора прећи у сродни пар : с → ш з → ж н → м
*пошто се у датом примеру зубно с нашло испред предњонепчаног ћ оно мора прећи у предњонепчано ш .
машћу
ПАКОСНА (*придев женског рода ; погледати пример ОБЛАЧНА)
пакост + ан → ( облик за мушки род )
пакостан + -а → (облик за женски род ↔ М.р + -а =Ж.р )
пакостАна → ( ако упоредимо добијену реч пакостана и реч ПАКОСНА од које смо кренули, примећујемо да у првој имамо 3 слова а , у другој само 2.
Једно је „вишак“;непостојано а, А између Т и Н.
пакосТна → (група –СТН- је тешка за изговор ; упоређивањем са почетном речи видимо да имамо Т „вишка“ .
-Губљење сугласника- када се Т нађе између два сугласника оно се у тој позицији губи. Такође,ако се два иста гласа нађу један до другог један се губи.
Група -СТН- увек даје групу -СН-
пакосна
ЗАДАЦИ (* именица у номинативу множине *
Наставак за множину је -и ;
на номинатив једнине додајемо овај наставак да бисмо добили номинатив множине . Н.ј. + -и = Н.мн. )
задатак + -и →
задатаки → Сибиларизација
( к се нашло испред и па долази до сибиларизације ;
К ће зато постати Ц )
К , Г , Х испред И
Ц , З , С
задатаци → ( а између т и ц је „вишак“ ; прва гласовна промена је непостојано а )
задатци → ( група тц је тешка за изговор; Ц је африката
↓ што значи да се састоји од два гласа →Т и С; )
Ц =ТС
задат ТС и → ( два слова т су се нашла једно поред другог ;
долази до губљења сугласника
-једно Т се губи )
здатСи → ( по што се једно т изгубило преостало је још
↨ једно испред С , а ТС је једнако Ц )
Ц
задаци
ИШЧАШЕЊЕ ( најчешћи префикси из- , без- , раз- )
наставци за трпни облик –(е)н , -на , -но
из + чаш +ен + је → (наставак за глаголске именице је -је )
изчашенје → ( прво примећујемо нј једно поред другог ;
зато долази до јотовања – нј даје њ )
изчашење → ( група ЗЧ је тешка за изговор ;
ова два сугласника су различити по звучности – З је звучно , а Ч је безвучно.
Једначење сугласника по звучности у једној речи не могу стајати један до другог два сугласника различита по звучности ;
зато обично први прелази у свој звучни ,односно безвучни парњак из табеле поделе по звучности.
Пошто је З звучно , а Ч безвучно З ће прећи у свој безвучни пар С .
!( Увек се прво проверава звучност а онда место творбе)
иСчашење → ( сч је поново тешко за изговор ; зато се проверава место творбе
– С је зубно ,а Ч је предњонепчано. Зато зубно С прелази у предњонепчано Ш
ишчашење
СПАСИОЦИ ( полази се од номинатива једнине)
спасилац + и →
↓
наставак за множину
спасилаци → ( а између Л и Ц је непостојано а )
спасилци → ( Л испред Ц је „вишак“. Реч спасилци поделимо на слогове )
спа | си Л | ци → ( Л се нашло на крају другог слога.
↓ Прелазак Л у О : када се Л нађе на крају
Л прелази у О речи или на крају слога оно прелази у О. )
спасиоци
*Додатак:
Да ли у некој речи постоји непостојано а проверава се тако што се реч наведе у номинативу и генитиву једнине и у номинативу и генитиву множине .
Уколико непостојано а постоји појавиће се у једном од генитива.
Нпр. Н.ј. огАњ ( а између г и њ је непостојано)
Г.ј. огњ-а → ово а је наставак за облик речи ,а не непостојано а.
Н.ј. усна Н.мн. усне
Г.ј. усне Г.мн. усАна ( а између с и н је непостојано ) . .
Акценти
*При одређивању акцената треба поштовати три корака :
1. место акцента
2. дужина акцента
3. квалитет акцента
1.Место акцента се одређује тако што се реч прво подели на слогове ,а затим се наглашава сваки од слогова и на тај начин се утврди који од њих је наглашен.
Треба имати на уму да последњи слог не може бити наглашен.
* Носилац акцента је увек ВОКАЛ или слоготворно Р.
Нпр. ПРИЛАГОДИТИ → ПРИ | ЛА | ГО | ДИ | ТИ
-наглашен је слог ГО ( самогласник О ) .
2.Затим се одређује да ли је је акцентовани вокал дуг или кратак.
3. На основу правила акцентовања одређује се да ли је акценат силазни или узлазни.
*Правила акцентовања*
1. На једносложним речима могу стајати само силазни акценти.
2. На унутрашњем слогу вишесложних речи могу стајати само узлазни акценти.
3. Последњи слог никада не може бити акцентован.
4. На првом слогу вишесложних речи могу стајати сва четири акцента.
Ознаке акцената
Краткосилазни : \\ Краткоузлазни : \
Дугосилазни : ˆ Дугоузлазни : /
*Проклитике су речи (најчешће предлози и везници) које немају свој акценат већ чине једну акценатску целину са речју испред.
*Енклитике су речи које такође немају свој акценат (неакцентоване су) већ акценатску целину чине са речју иза.
Пример : Вук | и лисица | путовали су | једанпут | заједно.
↓ ↓
проклитика енклитика
Морфологија
У нашем језику постоји 10 врста речи.
Деле се у две велике групе :променљиве и непроменљиве речи.
Променљиве Непроменљиве
1.именице 1.прилози
2.заменице 2.предлози
3.придеви 3.узвици
4.бројеви 4.везници
5.глаголи 5.речце
Именске речи - именице, заменице, придеви и бројеви - мењају се по падежима , а глаголи по лицима и временима.
Именице
Именице су променљива врста речи које означавају имена бића , предмета и појава.
*Постоји пет врста именица :
1.властите (лична имена,презимена,надимци,имена градова,села,река....)
2.заједничке (заједничка имена бића или ствари )
3.збирне (збир или група бића или предмета нпр. лишће,дрвеће,камење,пилад...)
4.градивне (име неке материје)
5.апстрактне (именују осећања,стања,особине..љубав,срећа,мисао,радост..)
-Постоје и две „подврсте“
а) бројне именице (настала од бројева , нпр. двојка, осмина , петорица...)
б) глаголске именице (настале од глагола нпр. од глагола трчати – трчање , од сликати – сликање ..)
*Плуралија тантум – именице које имају само облик множине , односно, облик множине означава и једнину. Нпр. наочаре , врата , панталоне , маказе ,недра..
*Сингуларија тантум - именице које имају само облик једнине; то су градивне именице ( млеко, шећер, со...), властите именице, имена држава, насељених места и слично, нпр. Љиг, Србија, романтизам, реализам, Ана ...
ПАДЕЖИ
Наш језик има седам падежа у једнини и седам у множини.
1. номинатив * ( ко? шта? )
2. генитив ( од кога? чега? )
3. датив ( коме? чему? )
4. акузатив ( кога? (или) шта? (видим) )
5. вокатив * ( хеј! ој! )
6. инструментал ( с ким? чим? )
7. локатив ( о коме? о чему? )
( - *независни падежи ! уз њих не могу стајати предлози. )
*Номинатив је основни облик именских речи.
У реченици има функцију граматичког субјекта , ( а значење вршиоца радње ) .
Он је независан падеж што значи да уз њега не смеју стајати предлози.
- Акузатив (без предлога ) има функцију правог објекта ( значење предмета радње ).
У реченици може имати значење места , времена , мере , количине.
Да ли је у реченици реч дата у номинативу или акузативу разликује се управо по функцији дате речи у реченици.
Нпр: Дрво расте у дворишту. Отац је посекао дрво.
↓ ↓
субјекат објекат
номинатив акузатив
-Генитив има четири значења :
1.деони генитив указује на део неке целине.
Нпр : Најео се воћа. Одсекла је кришку хлеба.
↓ ↓
деони генитив деони генитив
2.присвојни (посесивни) генитив указује коме нешто припада.
Нпр: Ово је торба моје сестре.
↓
присвојни генитив
Дело Вука Караџића је од непроцењиве вредности.
3.аблативни генитив или генитив потицања указује на просторно и временско порекло некога или нечега.
Нпр: Бука је допирала из учионице у приземљу.
↓
аблативни генитив
Биле су то књиге из четрнаестог века.
4.описни генитив (квалификативни) указује на особине некога или нечега
Нпр: Ана је девојка плаве косе.
↓
описни генитив
Био је младић ведрог и насмејаног лица.
-Датив је падеж намене и циља кретања.
Нпр : Јасна је дала књигу другарици.
↓
датив (намена)
Отпутовао сам кући.
-Локатив је падеж који има значење предмета разговора (оно о чему се говори) и значење места на коме се врши радња. Локатив је падеж који увек мора имати предлог.
Нпр : Разговарали смо о књизи коју смо читали за лектиру.
↓
локатив
Они живе у селу.
-Разликовање датива и локатива : Датив је падеж који указује на кретање ка неком одређеном циљу.
Авион лети ка облаку. ( облак и Београд су циљ усмереног кретања субјекта )
Путујем ка Београду.
↓
датив
За разлику од њега локатив је падеж који указује на место на коме се врши радња ;
уз локатив стоје и предлози у , на , о , по .
Авион нестаде у облаку. ( облак и Београд су место на коме субјекат врши радњу )
Путујем по Београду
↓
локатив
-Вокатив је падеж који служи за обраћање .
-Инструментал је падеж који означава друштво и средство.
Када има значење друштва онда се употребљава са предлогом с , са , а када има значење средства онда се предлог никако! не користи.
Нпр: (друштво) Идем у биоскоп са Милицом.
↓
инструментал
(средство) Пишем оловком. {а никако Пишем са оловком.}
Падеж Значење Функција
Номинатив вршилац радње субјекат
Генитив *деоно,присвојно,аблативно, * прави објекат, логички субјекат,атрибут,
квалификативно прилошке одредбе
Датив намена,правац кретања прилошке одредбе,неправи објекат
Акузатив *предмет радње,време,мера,количина *прави објекат,прилошке одредбе,
логички субјекат
Вокатив дозивање,обраћање //
Инструментал друштво,средство прилошке одредбе
Локатив место,предмет разговора прилошке одредбе,неправи објекат
време,начин
Заменице
У нашем језику заменице се деле у две велике групе: именичке и придевске заменице.
Именичке Придевскe
1.личне 1.присвојне 4.неодређене
(ја,ти,он,она,оно (мој,моја,моје,моји,моје,моја, неки,нека,неко...
ми,ви,они,оне,она) твој,твоја,твоје..... нечији,нечија,нечије..
његов,његова,његово..... некакав,некаква,некакво..
2.неличне њен,њена,њено..... неколики,неколика...
-упитне (ко,шта) наш,наша,наше...
-неодређене (неко,нешто) ваш,ваша,ваше... 5.одричне
-одричне (нико,ништа) њихов,њихова,њихово...) никоји,никоја,никоје..
-опште (свако,свашта) ничији,ничија,ничије...
2.показнe никакав,никаква,никакво..
3.заменица за свако лице -за прво лице:
себе,се овај,ова,ово,ови,ове,ова 6.опште
Нпр : (Ја верујем у себе. овакав,оваква,овакво... сваки,било који,ма који,
Ти верујеш у себе. оволики,оволика,оволико... свачији,било чији,
.... ) -за друго лице: свакакав,било какав,
тај,та,то,ти,те,та било колики,иколики,
такав,таква,такво.. ичији.икакав....
толики,толика,толико..
-за треће лице: 7.присвојна за свако
онај,она,оно,они,оне,она лице
онакав,онаква,онакво... свој,своја,своје...
онолики,онолика,онолико...
3.упитно-односне
који,која,које,који,које,која
чији,чија,чије...
какав,каква,какво...
колики,колика,колико...
Промена личниx заменица
Ја Ти Он (оно) Она
Н.ја Н.ти Н.он ,оно Н.она
Г.мене , ме Г.тебе , те Г. њега , га Г.ње , је
Д.мени , ми Д.теби , ти Д. њему , му Д.њој , јој
А.мене , ме А.тебе , те А. њега , га , њ А.њу , је , ју
В. / В.ти В. / В. /
И.мном(е) И.тобом И.њим(е) И.њом(е)
Л.о мени Л.о теби Л.о њему Л.о њој
Ми Ви Они,оне,она
Н.ми Н.ви Н.они,оне,она
Г.нас Г.вас Г.њих , их
Д.нама , нам Д.вама , вам Д.њима , им
А.нас А.вас А.њих , их
В. / В.ви В./
И.нама И.вама И.њима
Л.о нама Л.о вама Л.о њима
- Све остале заменице се такође мењају по падежима.
Придеви
*Придеви су променљиве , зависне речи које стоје уз именицу и служе да означе својство именице уз коју стоје. (какво је нешто , чије је ,од чега је..)
Придеви се по значењу деле у следеће групе :
1.описни – указују на особине (добијају се на питање какав ? )
...бео,добар,лош,леп,велики,мали,мио,вешт,дуг,кратак,паметан,лепршав..
2.присвојни – казују коме нешто припада (питање чији? ) ...братов,Душанов,Миличин,српски,београдски,мачији,школски...
3.градивни – казују од чега је несто направљено (питање од чега? ) ... дрвен,свилен,вунени,папирни,стаклени,гумени...
4.месни – (питање где? ) .. овдашњи,горњи,доњи,средњи,последњи,леви,десни...
5.временски – (питање када? ) ...прошли,будући,садашњи,летњи,зимски,пролећни,јутарњи,вечерњи,ноћни,дневни....
Придеви имају три облика – за мушки , женски и средњи род. (нпр. бео , бела , бело , добар , добра , добро ... )
-Придеви се мењају по падежима , а имају и посебну промену тзв. поређење или компарација.
Постоје 3 степена поређења :
-позитив
-компаратив
-суперлатив
Позитив је први степен поређења (основни облик придева) .
Компаратив је други степен поређења . Добија се тако што се на позитив додају наставци -ији , -ји и -ши .
*компаратив на –ши имају само три придева : лак , леп и мек.
Суперлатив се добија додавањем префикса нај- на компаратив.
Бројеви
Бројеви су променљива врста речи која означава колико предмета или бића има на броју , или који су по реду.
Постоји три врсте бројева :
1.основни (главни) : један , два , три , четири , пет .....
2.редни : први , прва , прво , други , трећи , четврти ....
3.збирни : двоје , троје , четворо , петоро , шесторо .....
Главни бројеви 1 , 2 , 3 , 4 и 5 се мењају по падежима ; остали су непроменљиви.
Сви редни и збирни бројеви се мењају по падежима.
Стотина , хиљада , милион и милијарда су бројне именице.
Глаголи
*Глаголи су врста речи које означавају радњу , стање и збивање .
Подела глагола по трајању радње – ( глаголски вид )
Глаголи се по трајању радње деле у две велике групе :
1.несвршени
2.свршени
1.несвршени глаголи су они чија се радња доживљава као незавршена , има се утисак да још траје ( трчати , певати , мислити , радити...) ; они могу бити трајни и учестали.
*Учестали глаголи су они чија се радња понавља у једном временском интервалу нпр. куцати , скакутати , лупкати , трептати ...
2.свршени глаголи су они чија се радња доживљава као већ завршена ( урадити , отпевати , запливати , дотрчати , устати , заспати ... )
Они могу бити :
а) почетно свршени – радња је започета и сада може трајати неограничено дуго , али је сам почетак радње завршен нпр. запливати , потрчати , засвирати , полетети ...
б) тренутно свршени – радња почне и заврши се у једном тренутку нпр. устати , сести , трепнути , рећи ...
в) завршно свршени – радња се завршила , али је пре тога могла трајати неограничено дуго нпр. допливати , дотрчати , одсвирати , долетети , испричати ...
Подела глагола по предмету радње ( глаголски род )
Глаголи се по предмету радње деле на:
1.прелазне
2.непрелазне
3.повратне
1.прелазни глаголи су они уз које може стајати прави објекат. Препознају се тако што се уз њих може добити одговор на питање кога, шта? (читати, писати, градити, гледати...)
2.непрелазни глаголи су они уз које не може стајати објекат. На питање кога, шта не може се добити логичан одговор.
(ићи, пливати, ронити, скакти...) Нпр. кога или шта скакати? - непрелазан глагол
3.повратни глаголи се најлаксе препознају јер уз себе имају повратну заменицу себе, се.
(купати се, бринути се, чешљати се, играти се....)
Они се деле на:
а) праве повратне - субјекат радњу "враћа" на самог себе, свесно је врши на себи; краћи облик се може се заменити дужим обликом себе.
купати се ( купати себе ), шминкати се ( шминкати себе ) ....
б) неправе повратне - означава стање у коме је субјекат против сопствене воље; облик се не може се заменити обликом себе.
бринути се ( бринути себе -не може!! ), смејати се, заљубити се ......
в) узајамно повратне - за вршење радње потребно је најмање двоје.
руковати се, грлити се, љубити се....
Глаголски облици
Глаголски облици се деле у две групе:
ЛИЧНИ НЕЛИЧНИ
1.презент 1.инфинитив
2.футур I * 2.радни глаголски придев
3.футур II * 3.трпни глаголски придев
4.перфекат * 4. глаголски прилог садашњи
5.аорист 5.глаголски прилог прошли
6.имперфекат
7.плусквамперфекат *
8.императив
9.потенцијал *
У нашем језику постоје три помоћна глагола:
ЈЕСАМ, БИТИ и ХТЕТИ
Они служе за грађење сложених глаголских облика. (означени су * )
ИНФИНИТИВ је основни облик глагола. Именује радњу, али не казује КО? ни КАДА? радњу врши. Има два завршетка :
-ТИ и -ЋИ
( певати, читати, гледати, пећи, ићи, сећи.... )
-инфинитивна основа служи за грађење других глаголских облика.
а) од инфинитива на -ТИ добија се једноставним одбацивањем наставка -ТИ
певати → пева- (-ти) читати → чита- (-ти)
↓
инфинитивна основа
б) од инфинитива на -ЋИ и -СТИ добија се тако што се глагол пребаци у 1.лице једнине аориста, тзв. "облик на -ох", а затим се одбаци наставак -ОХ
ићи → (ја) идох → ид- (-ох) сећи → ( ја) секох → сек- (-ох) плести→ (ја) плетох → плет- (-ох)
↓ ↓ ↓
инфинитивна основа инфинитивна основа инфинитивна основа
ПРЕЗЕНТ означава радњу која се дешава у тренутку када се о њој говори, тј. у садашњем времену.
Седим и учим граматику.
Пошто је прост глаголски облик, гради се од основе и наставака :
презентска + -м, -ш, / = ПРЕЗЕНТ
основа -мо, -те, (-е,-у,-ју)
-презентска основа, као и инфинитивна, служи за грађење других глаголских облика.
-добија се одбијањем наставка -МО у 1. лицу множине презента.
певати → (ми) певаМО → пева- (-мо) ићи → (ми) идеМО → иде- (-мо) плести → (ми) плетеМО → плете- (-мо)
↓ ↓ ↓
презентска основа презентска основа презентска основа
ПРЕЗЕНТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА
ЈЕСАМ БИТИ ХТЕТИ
1.ја јесам, САМ 1.ја БУДЕМ 1.ја хоћу, ЋУ
2.ти јеси, СИ 2.ти БУДЕШ 2.ти хоћеш, ЋЕШ
3.он јесте, ЈЕ 3.он БУДЕ 3.он хоће, ЋЕ
1.ми јесмо, СМО 1.ми БУДЕМО 1.ми хоћемо, ЋЕМО
2.ви јесте, СТЕ 2.ви БУДЕТЕ 2.ви хоћете, ЋЕТЕ
3.они јесу, СУ 3.они БУДУ 3.они хоће, ЋЕ
↓ ↓
краћи облици презента краћи облици презента
помоћног глагола ЈЕСАМ помоћног глагола ХТЕТИ
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ употребљава се као главни део сложених глаголских облика; радња је извршена, а субјекат је био активан.
певати → певаО, певаЛА, певаЛО
певаЛИ, певаЛЕ, певаЛА
инфинитивна + -о, -ла, -ло = Р.Г.П
основа -ли, -ле, -ла
ПЕРФЕКАТ означава радњу која се извршила у прошлом времену.
Урадио сам домаћи задатак још јуче.
краћи облик презента
помоћног глагола ЈЕСАМ + Р.Г.П = ПЕРФЕКАТ
(сам,си,је,смо,сте,су)
ФУТУР I означава радњу која ће се десити у будућности.
Ана ће урадити задатак на табли.
краћи облик презента
помоћног глагола ХТЕТИ + инфинитив = ФУТУР I
(ћу,ћеш,ће,ћемо,ћете,ће)
Футур I се јавља у два облика :
а) као сложен глаголски облик б) као прост глаголски облик
1. ја ћу певати 1. певаћу
2. ти ћеш певати 2. певаћеш
3. он ће певати 3. певаће
1. ми ћемо певати 1. певаћемо
2. ви ћете певати 2. певаћете
3. они ће певати 3. певаће
↓ ↓
2 речи 1 реч
Прост облик футура I имају само глаголи са инфинитивом на -ТИ.
Глаголи на -ЋИ имају само сложен облик футура I .
ја ћу ићи → ићи ћу
↓ ↓
2 речи 2 речи
ФУТУР II или предбудуће време; означава радњу која ће се догодити у будућности пре неке друге радње.
Ако будем урадио тест добро, добићу пет.
1.ја будем певао (-ла, -ло) 1.ми будемо певали (-ле, ла)
2.ти будеш певао 2 .ви будете певали
3.он буде певао 3.они буду певали
презент помоћног + Р.Г.П. = ФУТУР II
глагола бити
АОРИСТ означава радњу која се догодила непосредно пре тренутка говорења, у блиској прошлости.
Пуче прозор! Паде саксија. Испаде ми оловка и паде на под.
1.ја падох 1.ми падосмо 1.ја написах 1.ми написасмо
2.ти паде 2.ви падосте 2.ти написа 2.ви написасте
3.он паде 3.они падоше 3.он написа 3.они написаше
-х, /, /,
-смо, - сте, -ше
инфинитивна основа + = АОРИСТ
-ох, -е, -е,
-осмо, -осте, -оше
ИМПЕРАТИВ -заповедни начин; означава заповест, жељу, молбу да се нека радња изврши.
За следећи час прочитајте песму.
/ , -и , /
-имо , -ите , /
3.лице множине - ( -е, -у, -ју) + = ИМПЕРАТИВ
презента / , -ј , /
-јмо , -јте , /
писати → (они) ПИШУ - -у → ПИШ (У) → пиш- + -и , -имо, -ите → пиши, пишимо, пишите
1.ја / 1.ми пишимо
2.ти пиши 2.ви пишите
3.он / 3.они /
читати → (они) ЧИТАЈУ - -ју → ЧИТА (ЈУ) → чита- + -ј , -јмо , -јте → читај, читајмо, читајте
1.ја / 1.ми читајмо
2.ти читај 2.ви читајте
3.он / 3.они /
Када се 3. лице множине презента завршава на -Е или -У додају се наставци / , -и , / -имо , -ите , /
а када се завршава наставком -ју додају се наставци / , -ј , / -јмо , -јте , / .
ПОТЕНЦИЈАЛ -могући начин, исказује жељу, могућност да се нека радња изврши.
Дошао бих данас код тебе. Радо бисмо појели парче торте.
волети
1.ја бих волео (-ла, -ло) 1.ми бисмо волели (-ле, -ла)
2.ти би волео 2.ви бисте волели
3.он би волео 3.они би волели
аорист помоћног глагола БИТИ + Р.Г.П. = ПОТЕНЦИЈАЛ
ИМПЕРФЕКАТ означава радњу која је трајала у прошлости и употребљава се само у приповедању.
Како се оно зваше Анина сестра? Разговараху ли они о томе?
певати трести
1.ја певах 1.ми певасмо 1.ја тресијах 1.ми тресијасмо
2.ти певаше 2.ви певасте 2.ти тресијаше 2.ви тресијасте
3.он певаше 3.они певаху 3.он тресијаше 3.они тресијаху
-ах, -аше, -аше,
инфинитивна -асмо, -асте, -аху
или + = ИМПЕРФЕКАТ
презентска основа -(и)јах, -(и)јаше, -(и)јаше
-(и)јасмо, -(и)јасте, -(и)јаху
Имперфекат помоћног глагола БИТИ
1.ја бејах , бех 1.ми бејасмо , бесмо
2.ти бејаше , беше 2.ви бејасте , бесте
3.он бејаше , беше 3.они бејаху , беху
ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ -давно прошло време; означава радњу која се десила у прошлости пре неке друге радње.
Кад сам стигао кући, гости су већ били отишли.
1.ја сам био дошао ( -ла, -ло) , бејах дошао 1.ми смо били дошли (-ле, -ла) , бејасмо дошли
2.ти си био дошао , бејаше дошао 2.ви сте били дошли , бејасте дошли
3.он је био дошао , бејаше дошао 3.они су били дошли , бејаху дошли
перфекат или
имперфекат + Р.Г.П = ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ
помоћног глагола бити
ТРПНИ ГЛГОЛСКИ ПРИДЕВ - означава да је на некоме или нечему извршена радња. Употребљава се за грађење пасива.
трести → тресен, тресена, тресено, довести → довезен, довезена, довезено,
тресени, тресене, тресена довезени, довезене, довезена
узети → узет, узета, узето,
узети, узете, узета
-Н, -НА, -НО
инфинитивна -ни, -не, -на
или презентска + = ТРПНИ ГЛГОЛСКИ ПРИДЕВ
основа -т, -та, -то,
-ти, -те, -та
ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ - означава радњу која се дешава истовремено са неком другом радњом.
Шетајући парком, срела сам другарицу.
Има само један облик за сва лица и у једнини и у множини.
Гради се тако што се на 3. лице множине презента дода наставак -ЋИ .
радити → (они) раде + -ЋИ → РАДЕЋИ трчати → (они) трче + -ћи → ТРЧЕЋИ
↓ ↓
3.лице множине глаголски прилог
презента садашњи
3.лице множине + -ЋИ = ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ
презента
ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ - означава радњу која се дешава пре радње коју означава предикат.
Ушавши у кућу, закључала је врата. Чувши добре вести, сви одахнусмо.
Има само један облик за сва лица и у једнини и у множини.
радити → радивши доћи → дошавши рећи → рекавши
инфинитивна основа + -ВШИ = ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ
ПРИЛОЗИ су непроменљива врста речи која стоји уз ГЛАГОЛЕ и одређује место, време, начин, узрок, количину вршења радње.
-за место: овде, онде, где, камо, куда, доле, горе, напред, назад, ван, близу, далеко......
-за време: јуче, данас, сутра, увече, пре, после, кад, сад, некад, тек, већ.....
-за начин: добро, лепо, како, овако, тако, брзо, извесно, споро, некако, никако, људски...
-за узрок: зато, стога....
-за количину: много, мало,доста, неколико, још..
ПРЕДЛОЗИ су непроменљиве речи које указују на односе - бића и предмета, бића и бића или предмета и предмета.
-пред, над, на, у, из, са, без, од, због, ради, за, до, ка, под, при, близу, више, ниже, пре, после, око, преко, врх, дно, чело, дуж...
УЗВИЦИ су непроменљиве речи које означавају лична расположења и осећања, или имитирају звуке из природе.
- ах, ох, јао, хај, а, о, ој, охо, гиц, иш, шиш, дум, бум, фију, кврц, трас, ав-ав....
ВЕЗНИЦИ су непроменљиве речи које повезују речи и реченице.
- и, па, те, ни, нити, а, али, или, да, док, јер, ако, када, већ, само, пошто, како, који...
РЕЧЦЕ су непроменњива врста речи које означавају лични став говорног лица према ономе што се износи реченицом.
- међутим, пак, баш, бар, дакако, уистину, заиста, нипошто, вероватно, ваљда, збиља, можда, ево, ето, ено, зар, да ли, да, не..
ТВОРБА РЕЧИ
Речи по сложености могу бити:
1. просте
2. изведене
3. сложене
ПРОСТЕ речи су оне које нису настале од других речи.
КОРЕН речи је најмањи, недељиви део речи који носи значење.
- одређује се тако што реч променимо по падежима; део речи који остане исти (непроменљив) је корен.
нпр. Н. пут
Г. пута
Д. путу ...... -корен је пут.
Н. кућ(а)
Г. куће
Д. кући ..... -корен је кућ- . Зелено обојени наставци за падеже зову се НАСТАВЦИ ЗА ОБЛИК и не треба их мешати са наставцима за грађење речи. Наставке за облик додајемо на граматичку основу речи и добијамо други облик исте речи. Суфиксе додајемо на творбену основу речи и добијамо потпуно нову реч.
ПОРОДИЦА речи - проста реч и све изведене и сложене речи које су од ње настале.
ИЗВОЂЕЊЕ је грађење нових речи од творбене основе и наставака (суфикса)
ТВОРБЕНА ОСНОВА је део речи који остаје када од ње одузмемо суфикс.
- зубар : зуб -творбена основа -ар -суфикс
СУФИКС је наставак за грађење нових речи.
-ац, -лац, -ач, -тељ, -ар, -ић, -ица, -це, -ка, -иња, -ост, -оћа, -ота, -ина, -ов, -ев, -ин, -аст, -каст, -ски, -чки, -шки....
Деминутиви (хипокористике) - умањенице, речи од миља, тепање.
-кућица, ручица, лоптица, меда, зека, сека, бата, пиленце, сунашце ...
Аугментативи (пејоративи) - увећанице, погрдне речи
-ручерда, кућерина, косурина, носина, девојчура, бабетина, књижурина......
творбена основа + суфикс = изведена реч
СЛАГАЊЕ је добијање нове речи спајањем две речи.
Слагање може бити:
1. просто
2. спојним вокалом ( о или е )
3. префиксацијом
1. Просто слагање је једноставно спајање две речи у једну :
крем + пита = кремпита
дан + губити = дангубити
2. Спојним вокалом :
сунц- о -крет = сунцокрет
југ- о - запад = југозапад
оч- е - видац = очевидац
3. Префиксацијом : додавањем префикса на неку реч.
Најчешћи префикси су из- , без- , раз- , при- , до- , не- ...
без + брижан = безбрижан
не + спретан = неспретан
о + ковати = оковати
Творба речи може још бити и :
-комбинована нпр. сложена реч + суфикс Београђанин = бео + град + -јанин
↓ ↓
слагање суфикс
-претварањем нпр. -од придева млада добијамо именицу млада (невеста)
-од придева енглески, енглеска, енглеско... добили смо властиту именицу Енглеска;
тако су настале и именице Бугарска, Мађарска, Шведска, Грчка, Немачка, Швајцарска, Пољска..
СИНТАКСА
Синтакса је део граматике која проучава реченицу ; њену грађу и функцију.
Основне синтаксичке јединице су :
- реч
- синтагма
- реченица