Речца и прилог којим се истиче да је нешто супротно претходно реченом, напротив пише се спојено.

Устаљени прилошки изрази често и акценатски обједињени пишу се одвојено:

у суштини, у памет, у стопу, у сусрет, у корак, у бескрај.

нажалост  или  на  жалост

Пише се и једно и друго.

Спојено нажалост као прилог: нажалост, десило се нешто или нажалост, рећи ћу вам нешто.

(препознаје се и по зарезима испред и иза)

Растављено на жалост кад иза ње следи генитив: на жалост већине гледалаца филм је отказан.  

Спојено се пише и додуше.

356 - триста педесет шест

24. - двадесет четврти - када се иза броја налази тачка број постаје редни.

XI - једанаести - римски бројеви се читају као редни.

А о томе како се пишу бројеви од 100 до 900 и још много корисних података - прочитајте

Кад од именица чија се основа завршава на -Ј направимо придеве на -ски и -ин, Ј се увек пише.

нпр. сериЈа - сериЈски

КАд се уз заменице НИКО и НИШТА употребљава предлог, он се умеће иза НИ и то се пише као 3 одвојене речи!

нпр:  није ОД НИКОГА  већ   НИ ОД КОГА

Префикс НАЈ-  у суперлативу УВЕК се пише СПОЈЕНО са придевом.

нпр:  НАЈбржи, НАЈлепши,  али  НАЈјачи НАЈјаснији - са 2 Ј када придев почиње на Ј.

Речца НЕ се уз придеве и именице увек пише СПОЈЕНО.  ( непријатељ, неправда, необичан, непознат)

Уз ГЛАГОЛЕ се увек пише ОДВОЈЕНО, осим уз НЕЋУ, НЕМАМ, НИСАМ и НЕМОЈ.

Између И и О на крају радног глаголског придева не пише се глас Ј.

нпр: био, радио, мислио...

У првом лицу једнине АОРИСТА  увек  се пише Х.

- чуХ, падоХ, седоХ, рекоХ, биХ..

Код глагола који у 3. лицу множине презента имају наставак -ЈУ имају обавезно Ј  у императиву.

нпр: пиЈ, умиЈ, зашиЈ, залиЈ...

Футур I глагола на -ТИ има прост облик који се пише као 1 реч :

радићу, певаћеш, играћемо се...

-од глагола на -ЋИ пише се увек као 2 речи :

- доћи ћу, рећи ћете, пећи ћемо...

Заменица ВИ пише се великим почетним словом када се обраћамо једној особи из поштовања. У свим другим случајевима пише се малим словом јер означава множину.

Називи установа и организација пишу се великим почетним словом.

нпр: Фест, Телеком

Ако назив има више речи, само се прва реч пише великим словом.

нпр: Индустрија моторних возила, Прва београдска гимназија, Београдско драмско позориште.

Ако се у оквиру налази властита именица, она се пише великим словом.

нпр: Основна школа "Сава Керковић", Спортско друштво "Црвена звезда"

Имена васионских тела и сазвежђа пишу се великим почетним словом.

нпр: Меркур, Јупитер, Северњача...

Ако се име састоји од више речи, само се прва реч пише великим словом.

 нпр: Халајева комета, Млечни пут, Велика кола ...

Именице ЗЕМЉА, СУНЦЕ и МЕСЕЦ пишу се великим словом само када означавају небеска тела. У свим осталим случајевима пишу се малим словом.

Тачком и зарезом одвајају се реченице у сложеној реченици које нису толико независне да би се одвојиле тачком, а ни толико блиске да би се одвојиле само зарезом.

Такође, употребљава се и при рашчлањеном набрајању.

нпр: На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.

 ВОКАТИВ се увек одваја зарезима, било где да се налази у реченици.

 АПОЗИЦИЈА се такође одваја зарезима.  

Када се у сложеној реченици ЗАВИСНА реченица налази испред НЕЗАВИСНЕ - између њих се обавезно пише зарез (када су реченице у инверзији).

Зарез се пише иза везника и речи који обележавају супротни (А,АЛИ, НО, НЕГО, ВЕЋ), закључни (ДАКЛЕ, ЗАТО, ПА, ПРЕМА ТОМЕ) или искључни однос (ЈЕДИНО, ЈЕДИНО ШТО, САМО, САМО ШТО)

Зарезом се одвајају уметнуте реченице, делови реченице или речи.

Када се набрајају скраћенице са тачком, тачка остаје, а иза ње се пише и зарез.

Три тачке се пишу када нешто остане недоречено: када се прекида набрајање, реченица или се изоставља део текста.

Пишу се и када треба означити паузу када говорник размишља како да настави реченицу.

Када означавају неизречени крај текста или реченице иза три тачке пише се велико слово. Када означава изостављену реч у средини реченице или паузу иза три тачке се пише мало слово.

Цртица обележава спојни знак у полусложеницама као што су:

фото-опрема, ремек-дело, веш-машина, топ-листа, бло-аут, српско-енглески, дан-данас, сат-два, радио-апарат,шумадијско-војвођански...

- када преносимо део речи у наредни ред.

 - када у једној речи комбинујемо цифре и слова, на пример:

 150-годишњица, 70-годишњак, 45-годишњи, 30-их ...

Црта у реченици означава паузу, уметнуте или посебно истакнуте делове реченица. Пошто има функцију раздвајања пише се размакнуто (са белинама испред и иза).

нпр: Краљеви су у доколици били оно што заправо јесу - обични људи.

Такође, може означавати управни говор, уместо наводника. И у овом случају се пише са белинама.

Црта се пише између бројева у значењу од до и речи када означава неку везу измећу њих. У овом случају се не пише одмакнуто, тј. без белина је.

нпр: Стеван Сремац (1855-1906) , линија Београд-Франкфурт ...

Црта је двоструко дужа у писању од цртице.

Заградом се издваја неки допунски податак или објашњење, али тако да реченица мора остати граматички правилна и када се изостави заграђени део текста.

Заградом се обележава и могућност двојаког читања.

нпр: овом/овоме - овом(е)